TABU I INTERKULTURNA KOMPETENCIJA U NASTAVI STRANOG JEZIKA: TEMA SMRTI U NASTAVI ŠPANSKOG KAO L2

Главни садржај чланка

Ivana Z. Georgijev
Sanja M. Maričić Mesarović

Сажетак

Autorke se u ovom radu bave temom smrti u nastavi španskog kao stranog jezika. Cilj rada je da, u skladu sa savremenim tendencijama u nastavi stranih jezika koje fokus stavljaju na razvoj interkulturne kompetencije kod učenika, skrenu pažnju na temu smrti i mogućnost uključivanja ove teme u nastavu španskog kao stranog jezika. Polazi se od ideje da obrada fenomena smrti iz perspektive različitih kultura omogućava da gradimo interkulturni dijalog i, posledično, interkulturnu kompetenciju. Hipoteza rada je da će ova tema, imajući u vidu činjenicu da smrt predstavlja univerzalni fenomen, ali i jedan od dominantnijih tabua u savremenim zapadnim društvima – biti veoma malo zastupljena u udžbenicima za španski kao strani jezik, i da će uglavnom biti obrađena kroz praznik el Día de Muertos, najmanje na početnim nivoima učenja zbog kompleksnosti i specifičnosti leksike. Autorke najpre nude sažet prikaz prisustva i obrade teme smrti u udžbenicima za španski kao L2 koje izdaju neke od najznačajnijih španskih izdavačkih kuća. Zatim sledi predlog didaktičke jedinice koji predstavlja težište rada. Rezultati korpusnog istraživanja potvrdili su početnu hipotezu jer je tema smrti veoma malo zastupljena u didaktičkom materijalu i uvek se obrađuje kroz poznatu hispansku svetkovinu el Día de Muertos koju karakteriše nesvakidašnje poimanje smrti. Analiza je opovrgla jednu od polaznih hipoteza da će ova tema biti obrađena na višim nivoima učenja pokazavši njeno prisustvo na nižim nivoima (A1–B1). Predlog didaktičke jedinice o pomenutoj hispanskoj svetkovini obrađuje temu smrti kroz različite tipove aktivnosti predviđenih za nivo B1, sa ciljem razvijanja interkulturne kompetencije kod učenika španskog jezika.

Downloads

Download data is not yet available.

Детаљи чланка

Како цитирати
Georgijev, I. Z., & Maričić Mesarović, S. M. TABU I INTERKULTURNA KOMPETENCIJA U NASTAVI STRANOG JEZIKA: TEMA SMRTI U NASTAVI ŠPANSKOG KAO L2. Методички видици, 10(10), 167–190. https://doi.org/10.19090/mv.2019.10.167-190
Bрој часописа
Секција
НАСТАВА СТРАНИХ ЈЕЗИКА, КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРА

Референце

Allan, K. & Burridge. K. (1991). Euphemism and Dysphemism. Language Used as Shield and Weapon. New York, Oxford: Oxford University Press.
Andersson, L. G. & Trudgill, P. (1990). Bad Language. Oxford: Penguin Books Ltd.
Arijes, F. (1989). Eseji o istoriji smrti na Zapadu: od srednjeg veka do naših dana. Beograd: Rad.
Bodrič, R. (2006). “Culture in Foreign Language Learningˮ, u Susret kultura, ur. Lj. Subotić (Novi Sad: Filozofski fakultet): 895–904.
Byram, M., Gribkova, B., & Starkey, H. (2002). Developing the intercultural dimension in language teaching: A practical introduction for teachers. Strasbourg, France: Council of Europe.
Cestero Mancera, A. M. (2015). “La expresión del tabú: estudio sociolingüísticoˮ. Boletín de filología 50(1): 71–105.
Cortina, M. (2010). El cine como recurso didáctico de educación para la muerte: implicaciones formativas para el profesorado. Tesis doctoral, Universidad Autónoma de Madrid.
Filipović, J. (2008). „Interkulturna komunikativna kompetencija u nastavi stranih jezika”, u: Multidisciplinarnost u nastavi jezika i književnosti, ur. J. Vučo (Nikšić: Filozofski fakultet): 87–98.
Đuričić, M. i Georgijev, I. (2016). “Propuestas metodológicas para la enseñanza de los tabús y los eufemismos en el aula de español como lengua extranjera”, in Estudios hispánicos en la cultura y ciencia Serbia; actas de la Primera conferencia nacional de hispanistas serbios, ed. A. Pejović et al. (Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet): 273–283.
Đuričić, M. i Georgijev, I. (2013). „Interkulturna kompetencija u nastavi španskog kao izbornog jezika: elementi hispanske kulture u udžbenicima Prisma od nivoa A1 do B1ˮ. Komunikacija i kultura online 4(4): 65–78.
Escolar García, S. (2016). Propuesta de intervención didáctica para el tratamiento de la muerte en 1° de Educación Primaria. Trabajo fin de Grado. UNIR: Universidad Internacional de La Rioja.
Gao, C. (2013). “A Sociolinguistic Study of English Taboo Languageˮ. Theory and Practice in Language Studies 3(12): 2310–2314.
Georgijev, I. (2014). „Tabu teme u savremenoj nastavi stranih jezika sa posebnim osvrtom na španski jezik”. Inovacije u nastavi, časopis za savremenu nastavu 27/4: 92–100.
Georgijev, I. (2015). „Tabui i eufemizmi kao primer kognitivnog kulturnog modela: SMRT u srpskom i španskom jeziku”. Nasleđe, časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu 12/30: 221–230.
Herrán, A. de la González, I., Navarro, M., Freire, V., y Bravo, S. (2000). ¿Todos los caracoles se mueren siempre? Cómo tratar la muerte en Educación Infantil. Madrid, España: Ediciones de la Torre.
Herrán, A. de la y Cortina, M. (2006). La muerte y su didáctica. Manual para educación Infantil, Primaria y secundaria. Madrid, España: Universitas.
Herrán, A. de la y Cortina, M. (2007). “Fundamentos para una Pedagogía de la muerte.” Revista iberoamericana de Educación, 1–12.
Herrán, A. de la y González I. (2010). “Introducción metodológica a la muerte y los miedos en educación infantil”. Tendencias Pedagógicas 15/1: 124–149.
Herrán, A. de la y P. Rodríguez. (2015). Educar y vivir teniendo en cuenta la muerte: reflexiones y propuestas. Barcelona, España: Piramide.
Ilić, J. (2013). The attitudes of newer generation of students of English towards the taboo word usage within English and Bosniac / Croatian / Serbian speaking regions, PhD thesis, Faculty of Philology, Belgrade.
Krasner, I. (1999). “The Role of Culture in Language Teachingˮ. Dialogue on Language Instruction 13(1–2): 79–88.
Liddicoat, A. J. (2000). “Everyday Speech as Culture: Implications for Language Teachingˮ, in Teaching Languages, Teaching Cultures, eds. A. J. Liddicoat, C. Crozet (Melbourne: Language Australia): 51–64.
López Morales, H. (2005). “Sociolingüística del tabú”. Interlingüística 16 (1): 7–20.
Maričić S. i Moreno Fernández, M. (2015). „Elementi španske kulture u udžbenicima španskog kao stranog jezikaˮ, u Strani jezici na Filozofskom fakultetu: primenjenolingvistička istraživanja, ur. B. Radić-Bojanić (Novi Sad: Filozofski fakultet): 151–167.
Palajsa-Backović, K. (2012). „Eufemizmi u čituljama crnogorske dnevne štampeˮ, Lingua Montenegrina 5/1(9): 39–50.
Piršl, E. (2007). „Interkulturalna osjetljivost kao dio pedagoške kompetencijeˮ, u Pedagogija – prema cjeloživotnom obrazovanju i društvu znanja, ur. V. Previšić, N. N. Šoljan, N. Hrvatić (Zagreb: Hrvatsko pedagogijsko društvo): 275–291.
Pizarro Pedraza, A. (2018). Linguistic Taboo Revisited: Novel insights from cognitive perspectives. Berlin/Boston: Mouton De Gruyter.
Plan Curricular del Instituto Cervantes. (2006). Pristupljeno 19. 3. 2019. URL: .
Ríos González, G. (2011). “El tabú y el disfemismo en jóvenes colegiales costarricensesˮ. Káñina, Rev. Artes y Letras 35 (1): 153–162.
Rodríguez Herrero, P.; de la Herrán Gascón, A. y Cortina Selva, M. (2015). “Pedagogía de la muerte mediante aprendizaje de servicio”. Educación 21 18(1): 189–212.
UNESCO. (2016). “El retorno de lo querido: celebración del Día de Muertos en México”. Pristupljeno 19. 3. 2019. URL: .
Vučo, J. (2010). „Interkulturalnost kao okvir i kontekst komunikativne nastave stranih jezika u ranom uzrastuˮ. Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu 23(3): 53–61.
Vujović, A. (2004). „Kratak istorijski pregled izučavanja strane civilizacije u okviru nastave stranog jezikaˮ. Pedagogija 59(1): 68–79.
Vujović, A. (2007). „Obrazovanje profesora stranih jezika u oblasti strane kultureˮ. Pedagogija 62(4): 657–666.
Savet Evrope (2002). Zajednički evropski referentni okvir za učenje, nastavu i ocjenjivanje jezika. Podgorica: Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore.