Методички видици

ИНОВАТИВАН ФРАЗЕОДИДАКТИЧКИ ПРИРУЧНИК

Marijana R. Đukić — 2024-11-12

„IZAZIVAM TE KNJIGOM!” – PRODUKTIVNO-PERFORMATIVNA DIDAKTIKA I POZORIŠNA PEDAGOGIJA U UNIVERZITETSKOJ NASTAVI NEMAČKE KNJIŽEVNOSTI

Nikolina N. Zobenica — 2024-11-12

TEACHING CHANGE: HOW TO DEVELOP INDEPENDENT THINKERS USING RELATIONSHIPS, RESILIENCE, AND REFLECTION

Slađana J. Marić — 2024-11-12

ПОСТИГНУЋЕ СРПСКИХ УЧЕНИКА ЕНГЛЕСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА У ДОМЕНУ ИЗГОВОРА И СПРЕМНОСТ ДА КОМУНИЦИРАЈУ ВАН УЧИОНИЦЕ

Danica M. Jerotijević Tišma — 2024-11-12

Релевантна истраживања су се често фокусирала на однос између спремности ученика да комуницирају и анксиозности везане за изговор страног језика, али се чини да недостају истраживања која испитују везу са стварним постигнућем у домену изговора. Наш рад истражује међусобну повезаност између спремности српских студената англистике да комуницирају ван учионице и њиховог постигнућа по питању изговора циљног језика. Како бисмо одговорили на предложена истраживачка питања, у истраживању је учествовало укупно 70 студената прве године Катедре за енглески језик и књижевност Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Неопходни подаци за анализу добијени су комбинацијом релевантних инструмената: упитником и тестирањем изговора. Резултати су показали статистички значајну позитивну корелацију између спремности ученика да комуницирају ван учионице и њиховог изговора. У раду се подвлаче важне педагошке импликације за наставу изговора код српских ученика енглеског као страног језика, а при том се наглашава потреба за доследношћу и интеграцијом и перцепције и продукције.

IZAZOVI STUDENATA UMETNIČKIH ODSEKA PRI UČENJU I UPOTREBI ENGLESKOG JEZIKA

Marijana D. Matić — 2024-11-12

Cilj rada je da se stekne dublji uvid u poteškoće sa kojima se studenti umetnosti na univerzitetskom nivou suočavaju kada koriste i uče engleski jezik za potrebe fakulteta i van njega. Uzorak za istraživanje bili su odgovori studenata Odseka za primenjenu i likovnu umetnost i Odseka za muzičku umetnost Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, u kojima su dali ocenu u vezi sa izazovima sa kojima se suočavaju u oblastima govora i slušanja engleskog jezika, čitanja i pisanja, vokabulara i gramatike i identifikovali svoja prethodna iskustva korišćenja engleskog, svoja uverenja o učenju stranog jezika uopšte i tehnike kojima prevazilaze teškoće sa kojima se suočavaju. Instrument je bio upitnik, u kome su neka pitanja analizirana kvantitativno, a druga kvalitativno. Studenti su svedočili o nedostatku mogućnosti za vežbanje engleskog jezika, prethodnim (ne)prijatnim iskustvima i uverenjima o individualnom uspehu u učenju jezika. Osim navedenih, prevođenje osnovnih stručnih termina i sadržaja za stručne predmete i seminarske radove za studente predstavlja izazov.

DA LI JE PREDZNANJE OPŠTEG ENGLESKOG JEZIKA PRIPREMILO BRUCOŠE U SRBIJI ZA KURSEVE ENGLESKOG JEZIKA STRUKE – PILOT STUDIJA

Dragoslava N. Mićović — 2024-11-12

Ova studija se bavi jezičkim znanjem brucoša na dva fakulteta u Srbiji, Departmanu kriminalistike Kriminalističko-policijskog univerziteta i Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Cilj pilot studije bio je da se proceni njihovo prethodno znanje engleskog jezika pre nego što započnu kurs engleskog jezika struke (EJS). Prepoznajući izazove podučavanja EJS-a u velikim grupama sa različitim nivoom znanja, studija je na ovom uzorku nastojala da prikupi početne podatke o distribuciji nivoa prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru za jezike (ZEO). Korišćen je upitnik kojim su prikupljeni demografski podaci o iskustvima u učenju engleskog jezika, zajedno sa Face2Face testom za procenu nivoa znanja od A1 do C1. U studiji, sprovedenoj tokom školske godine 2022/2023, dobrovoljno je učestvovalo 152 studenta sa dva fakulteta. Nalazi nude vredan uvid u dinamiku jezičkog obrazovanja i njihov uticaj na kurseve engleskog jezika struke (EJS). Rezultati otkrivaju da, iako se očekuje da će značajan deo učenika imati B nivo znanja engleskog jezika po završetku srednje škole, stvarno poznavanje jezika među učenicima uveliko varira. EJS kursevi se suočavaju sa izazovom da se prilagode studentima sa različitim jezičkim veštinama, jer to zahteva jezičku podršku i strategije učenja sačinjene „po meri” kako bi se efikasno premostio jaz u znanju.

PRAVI I LAŽNI PAROVI U POSLOVNOM ENGLESKOM: NASTAVNE TEHNIKE I POTEŠKOĆE STUDENATA

Tamara Đ. Verežan — 2024-11-12

Rad se bavi izazovima sa kojima se studenti na visokoškolskom nivou susreću u prevođenju pravih i lažnih parova u poslovnom engleskom jeziku. Sproveden je pretest-posttest eksperiment sa jednom grupom kako bi se istražio efekat eksplicitnih metoda nastave. Pretest je otkrio značajne poteškoće u prevođenju i pravih i lažnih parova. Eksplicitna nastava dovela je do smanjenja grešaka, što ukazuje na efikasnost ciljanih metoda nastave. Analiza grešaka i diskusije u učionici otkrile su da su pristup integrisanog učenja sadržaja i jezika (CLIL) i upotreba maternjeg jezika korisni jer mnogi učenici nisu bili upoznati sa terminologijom i ekonomskim konceptima na srpskom i da anglicizmi, polisemija i sinonimija komplikuju učenje, tako da bi kognate trebalo postepeno uvoditi u nastavu.

ODNOS IZMEĐU ZADOVOLJSTVA POSLOM NASTAVNIKA ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA I ŠKOLSKE ORGANIZACIJSKE KLIME

Lucija Levanić — 2024-11-12

Cilj istraživanja bio je ispitati razinu zadovoljstva poslom i procjenu školskih organizacijskih klima hrvatskih nastavnika engleskog kao stranog jezika te istražiti potencijalne odnose među varijablama. Rezultati su pokazali ambivalentnost sudionika prema zadovoljstvu poslom i umjereno pozitivna viđenja školske klime. Nastavnici su bili najzadovoljniji prirodom svog posla i neposrednim rukovoditeljima, no nezadovoljni plaćama. Što se tiče organizacijske klime, nastavnici su imali pozitivne stavove prema svojoj autonomiji na poslu i ravnateljevom upravljanju; međutim, izrazili su nezadovoljstvo svojim radnim opterećenjem. Utvrđena je statistički značajna veza između zadovoljstva poslom i povoljne organizacijske klime, što ukazuje na postojanje recipročnog odnosa. Korelacijske analize ukazale su kako zadovoljstvo poslom pada s dobi i iskustvom nastavnika. Rezultati istraživanja naglašavaju važnost radnih uvjeta, rukovoditelja i školske klime u promicanju zadovoljstva poslom među nastavnicima engleskog kao stranog jezika, što može potaknuti bolju izvedbu. Međutim, pitanja poput plaća, radnog opterećenja i zastarjelih objekata i dalje su područja koja zahtijevaju napredak.

KAKO SE I ZAŠTO (NE) NASTAVNICI ENGLESKOG JEZIKA U SRBIJI PROFESIONALNO USAVRŠAVAJU?

Lenka I. Farkaš — 2024-11-12

Fokus ovog rada je na profesionalnom usavršavanju nastavnika engleskog jezika kao stranog. Cilj istraživanja bio je sagledavanje načina na koje se nastavnici usavršavaju, formalno ili neformalno, kao i ispitivanje da li oni učestvuju u profesionalnom razvoju zbog ličnih razloga ili zahteva okoline, te zašto ne učestvuju u njemu više. Istraživanje sprovedeno pomoću upitnika bilo je kvalitativnog tipa. Rezultati su pokazali da se nastavnici radije usavršavaju na neformalne načine, poput čitanja literature ili gledanja korisnog sadržaja. Takođe, više nastavnika se usavršava kako bi bili bolji u svom poslu, nego zbog zahteva poslodavca, zakona ili studija. Zatim, nedostatak vremena zbog poslovnih ili porodičnih obaveza i nedostatak novčanih sredstava glavni su razlozi za nedostatak usavršavanja. Implikacije istraživanja leže u podsticanju nastavnika na neformalne vidove profesionalnog razvoja, čime se nastavnicima omogućava pristup brojnijim mogućnostima za lični i profesionalni razvoj, što bi posledično vodilo i ka razvoju nastavne prakse.

CRTANI FILMOVI NA STRANIM JEZICIMA I NJIHOV UTICAJ NA DECU PREDŠKOLSKOG DOBA: PREDNOSTI, IZAZOVI I ULOGA LOGOPEDA U SRBIJI I BOSNI I HERCEGOVINI

Milena B. Mićić — 2024-11-12

Ovaj rad ispituje uticaj animiranih crtanih filmova na stranom jeziku na decu predškolskog uzrasta u Srbiji i Bosni i Hercegovini, ističući koristi i izazove. Iako crtani filmovi mogu poboljšati vokabular, izgovor, razumevanje, svest o kulturi i usvajanje drugog jezika, neki logopedi u ovim zemljama izražavaju zabrinutost u vezi sa tom praksom. Oni tvrde da rano izlaganje stranim jezicima putem ekrana može izazvati konfuziju, mešanje jezika uticati da deca provode previše vremena pred ekranom. Ovo negodovanje je ponekad u suprotnosti sa rezultatima naučnih istraživanja. Intervjui sa logopedima pokazuju kako mišljenja stručnjaka, izneta putem popularnih medija, mogu uticati na staratelje da izvode pogrešne zaključke. Budući da se većina staratelja oslanja na medije, a ne naučnu literaturu, ovaj rad naglašava potrebu da istraživači jasno javnosti prenose rezultate svojih istraživanja. Rad daje i prikaz literature i empirijskih dokaza, ukazujući na jaz između medijskih narativa i naučnih istraživanja, te nudi praktične preporuke za edukatore, logopede, staratelje i donosioce politika.

ROMAN U OSNOVNOJ ŠKOLI (1945−2013)

Ahmed A. Bihorac — 2024-11-12

U radu su prezentovani rezultati naših istraživanja nastavnih programa nastave književnosti. Prikazali smo opšti pogled na istraživanja koja sežu u XIX vek, a akribično i dosledno smo problem razmatrali na problemsko-udžbeničkim verzijama druge polovine XX veka i početka XXI veka. Materijale do Drugog svetskog rata dali smo u osvrtu, a one novijeg datuma smo detaljno teorijski razmatrali. Rad je komponovan na sledeći način: hipoteza, detaljna hipoteza problema i sinteza osnovnih konstatacija. Studijsko razmatranje rađeno je uz neformalno i kreativno komponovanje više istraživačkih, logičkih, književno-naučnih metoda i metodološko-metodičkih postupaka. Pokušali smo da damo doprinos nastavi i situiranju romana u nastavnim programima.

TIPOVI REČENICA U SPONTANOM GOVORU DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Jelena Lj. Spasić — 2024-11-12

Analiza spontanog govora dece pruža uvid u zastupljenost sintaksičkih struktura, na osnovu kog se može planirati podsticanje razvoja onih struktura koje izostaju ugovoru dece ili su u njemu slabije zastupljene. Razvoj govora dece predškolskog uzrastaurednog govornog razvoja u našoj zemlji nije u fokusu istraživača tokom poslednjihnekoliko decenija. S obzirom na činjenicu da deca kasno progovaraju i imaju usporenjezički razvoj, razvoju govora predškolske dece treba posvetiti veću pažnju. U radu1 suanalizirani tipovi komunikativnih rečenica po uzrastima, odnosno struktura diskursa decepredškolskog uzrasta (zastupljenost prostih, prostih proširenih, nezavisnosloženih izavisnosloženih rečenica). Izdvojeni su najzastupljeniji tipovi naporednih odnosa izavisnih klauza po uzrastima.

ПРЕДЛОЗИ У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА КАО СТРАНОГ (ПРИМЕНА МЕТОДЕ РАЗМИШЉАЊА НАГЛАС)

Горица Ђ. Мирковић — 2024-11-12

У раду се анализирају предлози у настави српског језика као страног помоћу података прикупљених применом методе размишљања наглас (енгл. think-aloud protocol). Усвајање предлогȃ у настави страних језика праћено је бројним потешкоћама, што је случај и у настави српског језика као страног. Неки од разлога за то јесу њихова полисемантичност, фреквентност, али и недовољно посвећивање пажње овим језичким јединицама. У истраживању су учествовала три полазника курса српског језика као страног на средњем нивоу 1 (ниво Б1) учења. Циљ истраживања је утврдити у којој мери долази до грешака у употреби предлогȃ код страних студената, који су могући узроци њиховог настанка те којим се критеријумима студенти служе приликом одабира одговарајућег предлога.

STAVOVI OSNOVNOŠKOLSKIH UČENIKA PREMA BAJAŠKOM RUMUNJSKOM I PREMA PREDMETU ʽJEZIK I KULTURA ROMSKE NACIONALNE MANJINE U HRVATSKOJʼ

Petar R. Radosavljević — 2024-11-12

Iako je službeno donesen početkom 2020. godine, kurikulum nastavnoga predmeta Jezik i kultura romske nacionalne manjine u osnovnim i srednjim školama Republike Hrvatske (model C), počeo se primjenjivati tek od školske godine 2022./2023., kada je u osnovnim školama Kuršanec, Orehovica i Podturen pokrenuta nastava ovoga predmeta. U navedenim se školama poučava bajaški rumunjski, odnosno njegov erdeljski dijalekt, varijetet rumunjskoga kojim govore praktički svi Romi u Međimurju, dok u ostatku Hrvatske više od tri četvrtine romske nacionalne manjine također govori nekim od varijeteta rumunjskoga. Iako se bajaški rumunjski neformalno već ranije mogao susresti u školama u Međimurju, sada taj jezik i formalno čini dio nastavnog procesa. Budući da se kod bajaškoga rumunjskoga radi o nestandardiziranom idiomu, koji je pretežito oralan, i da su materijali za učenje i poučavanje malobrojni, u radu ćemo se osvrnuti na osobitosti, izazove i poteškoće u nastavi ovoga predmeta. Glavni dio rada posvećen je prikazu i analizi stavova učenika osnovnih škola Orehovica i Podturen koji pohađaju Jezik i kulturu romske nacionalne manjine prema bajaškom rumunjskom te prema spomenutom nastavnom predmetu, koji su istraživani putem anonimnog upitnika.