KONSTRUKCIJA ZNANJA I INTERAKCIJA NA UNIVERZITETSKIM PREDAVANJIMA DIGITALNOG DOBA

Главни садржај чланка

Nikolina N. Zobenica

Сажетак

Predavanja su obavezni deo univerzitetskog obrazovanja u Srbiji. Propisuje se, čak, 50 do 60% predavanja u odnosu na druge oblike nastave kao što su vežbe i seminari. Na taj način se stiče utisak da se predavanjima pridaje veliki značaj, iako se ona već odavno smatraju zastarelim i neefikasnim vidom nastave, budući da im je uglavnom svrha samo prenošenje znanja, bez aktiviranja viših kognitivnih sposobnosti kod studenata[1]. Kritika uglavnom stiže iz pravca konstruktivizma i komunikativne didaktike, što predstavlja podsticaj za reviziju ovog oblika nastave, kao i za primenu digitalnih medija u cilju inovacije i modernizacije univerzitetskih predavanja. Cilj ovog rada je da se izlože odlike predavanja, njihova kritika i predlozi prevazilaženja njihovih slabosti korišćenjem digitalnih medija koji pružaju mogućnost za samostalnu konstrukciju znanja i interakciju studenata s nastavnim materijalima.


 


[1] Svi pojmovi u ovom radu koji su upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Downloads

Download data is not yet available.

Детаљи чланка

Како цитирати
Zobenica, N. N. KONSTRUKCIJA ZNANJA I INTERAKCIJA NA UNIVERZITETSKIM PREDAVANJIMA DIGITALNOG DOBA. Методички видици, 10(10), 289–307. https://doi.org/10.19090/mv.2019.10.289-307
Bрој часописа
Секција
ПЕДАГОШКЕ ТЕМЕ

Референце

Apel, H. J. (2003). Predavanje. Zagreb: Erudita.
Badstübner-Kizik, C. (2010). “Instruktivismus/ Instruktion”, in Metzler Lexikon Fremdsprachendidaktik, hrsg. v. C. Surkamp (Stuttgart: Metzler): 115–116.
Blei, D. (2003). “Aufgaben in einer konstruktivistischen Lernkultur”. Deutsch als Fremdsprache: Zeitschrift zur Theorie und Praxis des Deutschunterrichts für Ausländer 40/4: 220–227.
Bogičević, D. (2009). „Interaktivna nastava kao inovativni model univerzitetskog predavanja”. Inovacije u nastavi 22/2: 42–52.
Čakarević, D. (2014). „Koncept učenja u digitalnom dobu”. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta 8: 207–214.
Davidson, C. N., & Goldberg, D. Th. (2012). “Our Digital Age: Implications for Learning and its (Online) Institutions”. E-Learning and Digital Media 9/3: 249–266.
Đorđević, V. (2007). „Inovativni modeli nastave (Integrativna nastava, Projektna nastava i Interaktivna nastava)”. Obrazovna tehnologija 4: 76–96.
Ende, K., Grotjahn, R., Kleppin, K., & Mohr, I. (2013). Curriculare Vorgaben und Unterrichtsplanung. München: Goethe-Institut –Klett-Langenscheidt.
Fadel, Ch., Bialik, M., & Trilling, B. (2015). Four-dimensional Education: The Competences Learners Need to Succeed. Boston: Center for Curriculum Redesign.
Funke, H., Kuhn, Ch., Skiba, D., Spaniel-Weise, D., & Wicke, R. E. (2014). Aufgaben, Übungen, Interaktion. München: Klett-Langenscheidt.
Ivić, I., Pešikan, A., & Antić, S. (2001). Aktivno učenje. Beograd: Institut za psihologiju.
Loveless, A. (2011). “Technology, Pedagogy and Education: Reflections on the Accomplishment of What Teachers Know, Do and Believe in a Digital Age”. Technology, Pedagogy and Education 20/3: 301–316.
Okvir digitalnih kompetencija: Nastavnik za digitalno doba (2017). Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Petrovački, Lj, & Štasni, G. (2010). Metodički sistemi u nastavi srpskog jezika i književnosti. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Požar, H. (2017). „Organizacija uspešnog obrazovanja – između tradicionalne i nove nastave”. Zbornik radova Filozofskog fakulteta 47/ 2: 337–353.
Raičević, V. (2011). Rečnik lingvodidaktičke terminologije. Beograd: Zavod za udžbenike.
Standardi za akreditaciju studijskih programa prvog i drugog nivoa visokog obrazovanja. Službeni glasnik 88: 162–170.
Tenberg, R. (2003). “Interaktionsformen und Neue Medien aus der Sicht des Fernlernens”. Deutsch als Fremdsprache: Zeitschrift zur Theorie und Praxis des Deutschunterrichts für Ausländer 40/4: 210–219.
Terhart, E. (2009). Didaktik: Eine Einführung. Stuttgart: Reclam.
Vilotijević, M, & Vilotijević, N. (2016). „Interaktivna nastava u maloj grupi”, u Modeli razvijajuće nastave (Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu): 111–118.