ПЕРЦЕПЦИЈА УЧЕНИКА О НАСТАВНИМ МЕТОДАМА И УЛОЗИ НАСТАВНИКА У ПОДСТИЦАЊУ МОТИВАЦИЈЕ ЗА УЧЕЊЕ
Бочна страна чланка
Главни садржај чланка
Сажетак
Рад истражује перцепцију ученика осмог и деветог разреда основне школе о наставним методама и улози наставника у подстицању мотивације за учење кроз призму Теорије самодетерминације. Фокус је на улози аутономије, компетенције и блискости у подстицању ученичке мотивације. Истраживање је квалитативног карактера и извршено је примјеном фокус групног интервјуа са групом ученика наведених разреда са подручја Бања Лукe. Резултати су добијени примјеном методе тематске анализе података прикупљених у фокус групи и показују да ученици преферирају активне наставне методе, те да високо вреднују личне особине наставника као што су емпатија и приступачност, а да сматрају да личне особине наставника, попут недосљедности и неприступачности, доприносе губитку мотивације. Личне особине и методичке вјештине наставника су за ученике најзначајнији. Значајнији су чак и од личних преференција према одређеном предмету, а код наставника којег сматрају занимљивим и преданим, мотивисани су и за учење предмета који није у фокусу њиховог интересовања. Резултати указују на важност стварања окружења које подстиче аутономију ученика и улоге наставника у мотивисању ученика и општем задовољству ученика школом.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Ajduković, M. (2014). Kako izvještavati o kvalitativnim istraživanjima? Smjernice za istraživače, mentore i recenzente. Ljetopis socijalnog rada 21(3): 345–366. DOI: https://doi.org/10.3935/ljsr.v21i2.58
Biondić Ivanković, P., Brlas, S., Matošević, L., Pofuk, L., & Štetić, I. (2004). Zadovoljstvo učenika, roditelja i nastavnika školom u svjetlu rasterećenja učenika i nastavnog procesa u srednjoj školi (pregled rezultata istraživanja). Život i škola : časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja 50(12): 55–64.
Bodroža, B., Đerić, I., & Gutvajn, N. (2015). How pupils percieve the teacher’s motivational techniques?. Nastava i vaspitanje 64(3): 469–487. DOI: https://doi.org/10.5937/nasvas1503469B
Braun, V., & Clarke, V. (2006). Using thematic analysis in psychology. Qualitative Research in Psychology 3(2): 77–101. DOI: https://doi.org/10.1191/1478088706qp063oa
Buterin Mičić, M. (2021). Academic motivation of primary school pupils: Relation with general feelings towards school and specific aspects of the quality of school life. Nova prisutnost 19(3): 659–671. DOI: https://doi.org/10.31192/np.19.3.13
Cerinski, T. (2020). Zadovoljstvo učiteljem, ciljne orijentacije u učenju i optimizam/pesimizam učenika sedmog i osmog razreda i ocjena iz Fizike kao prediktori školskog uspjeha i strah. Napredak: časopis za interdisciplinarna istraživanja u odgoju i obrazovanju 161(1–2): 27–43.
Darbyshire, P., MacDougall, C., & Schiller, W. (2005). Multiple methods in qualitative research with children: More insight or just more? Qualitative Research 5(4): 417–436. DOI: https://doi.org/10.1177/1468794105056921
Đerić, I., Malinić, D., & Šefer, J. (2017). Innovating school practice: Ways of improvement. Inovacije u nastavi 30(4): 1–13. DOI: https://doi.org/10.5937/inovacije1704001D
Geary, D. C. (2010). Male, Female: The Evolution of Human Sex Differences. American Psychological Association. DOI: https://doi.org/10.1037/12072-000
Grakalić Plenković, S. (2023). Aktivno učenje i uloga nastavnika. Hrvatski: časopis za teoriju i praksu nastave hrvatskoga jezika, književnosti, govornoga i pismenoga izražavanja te medijske kulture 21(1): 9–28.
Hammersley, M. (2007). The issue of quality in qualitative research. International Journal of Research & Method in Education 30(3): 287–305. DOI: https://doi.org/10.1080/17437270701614782
Jukić, R. (2013). „Ženska pedagogija” i feminizacija nastavničke struke kao čimbenici skrivenog kurikula. Školski vjesnik: časopis za pedagogijsku teoriju i praksu 62(4): 541–558.
Krstić, K. L. (2016). The socio-emotional aspects of teaching and learning. Nastava i vaspitanje 65(3): 471–490. DOI: https://doi.org/10.5937/nasvas1603471K
Kyriacou, C. (2001). Temeljna nastavna umijeća. Hrvatska: Educa.
Lepper, M. R., Corpus, J. H., & Iyengar, S. S. (2005). Intrinsic and Extrinsic Motivational Orientations in the Classroom: Age Differences and Academic Correlates. Journal of Educational Psychology 97(2): 184–196. DOI: https://doi.org/10.1037/0022-0663.97.2.184
Livaditis, M., Zaphiriadis, K., Samakouri, M., Tellidou, C., Tzavaras, N., & Xenitidis, K. (2003). Gender differences, family and psychological factors affecting school performance in Greek secondary school students. Educational Psychology 23(2): 223–231. DOI: https://doi.org/10.1080/01443410303226
Ljubac Mec, D. (2022). Aktivno učenje u nastavnom procesu. Marsonia: časopis za društvena i humanistička istraživanja 1(1): 155–165.
Markulin, D. (2020). Umijeće nastavnika u poticanju uspješne nastavne klime. Časopis za odgojne i obrazovne znanosti Foo2rama 4(4): 45–60.
Martinac Dorčić, T. (2023). Zadovoljstvo i školski uspjeh učenika koji se školuju po redovnom programu uz individualizirane postupke: uloga ciljnih orijentacija i emocija postignuća. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja 59(1): 1–29. DOI: https://doi.org/10.31299/hrri.59.1.1
Mihaljević Djigunović, J. (2007). Afektivni profil, aspiracije i zadovoljstvo nastavom engleskoga jezika kod hrvatskih učenika. Metodika: časopis za teoriju i praksu metodikâ u predškolskom odgoju, školskoj i visokoškolskoj izobrazbi 8 (14): 104–114.
Milić, T. (2022). Profil „idealnog“ nastavnika iz perspektive učenika. Pedagoška stvarnost 68(2): 161–176. DOI: https://doi.org/10.19090/ps.2022.2.161-176
Mršić, I., & Brajša-Žganec, A. (2016). Povezanost potpore i kontrole roditelja i nastavnika, školskog uspjeha i zadovoljstva učenika. Suvremena psihologija 19(1): 23–35. DOI: https://doi.org/10.21465/2016-SP-191-02
Nikčević-Milković, A., Jerković, A., & Biljan, E. (2014). Povezanost komponenti samoregulacije učenja sa školskim uspjehom i zadovoljstvom školom kod učenika osnovnoškolske dobi. Napredak: časopis za interdisciplinarna istraživanja u odgoju i obrazovanju 154(4): 375–398.
Nowell, L. S., Norris, J. M., White, D. E., & Moules, N. J. (2017). Thematic Analysis: Striving to Meet the Trustworthiness Criteria. International Journal of Qualitative Methods 16(1): 1609406917733847. DOI: https://doi.org/10.1177/1609406917733847
Omerović, M., & Džaferagić-Franca, A. (2012). Aktivno učenje u osnovnoj školi. Metodički obzori: časopis za odgojno-obrazovnu teoriju i praksu 7(1): 167–181. DOI: https://doi.org/10.32728/mo.07.1.2012.13
Podrug, I. (2017). Utjecaj primjene strategije učenje otkrivanjem na motivaciju učenika za učenje biologije na primjeru nastavne jedinice molekula DNA. Educatio biologiae 3: 143–157. DOI: https://doi.org/10.32633/eb.3.8
Pranjić, S. S. (2021). Brižnost nastavnika iz perspektive učenika i nastavnika: implikacije za inicijalno obrazovanje nastavnika. Metodički ogledi 28(2): 127–149. DOI: https://doi.org/10.21464/mo.28.2.8
Rijavec, M., Ivanković, M. (2017). Dispozicijski optimizam i pesimizam kao prediktori školskoga uspjeha, ciljnih orijentacija u učenju, straha od ispitivanja i životnoga zadovoljstva učenika. Napredak: časopis za interdisciplinarna istraživanja u odgoju i obrazovanju 158(4): 397–417.
Ryan, R., & Deci, E. L. (2018). Self-Determination Theory: Basic Psychological Needs in Motivation, Development, and Wellness. Guilford Publications. DOI: https://doi.org/10.1521/978.14625/28806
Ryan, R. M., & Deci, E. L. (2000). Self-Determination Theory and the Facilitation of Intrinsic Motivation, Social Development, and Well-Being. American Psychologist 55(1): 68–78. DOI: https://doi.org/10.1037//0003-066X.55.1.68
Sefer, J. (2015). Elementary-school teachers’ motivation for changes in the teaching process. Nastava i vaspitanje 64(2): 285–299. DOI: https://doi.org/10.5937/nasvas1502285S
Stančić, M. (2020). Lica i naličja pravednosti u ocenjivanju. Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju.
Šašić, S. Š., & Sorić, I. (2011). Kvaliteta interakcije nastavnik–učenik: povezanost s komponentama samoreguliranog učenja, ispitnom anksioznošću i školskim uspjehom. Suvremena psihologija 14(1): 35–54.
Šustek, I. (2016). Aktivno učenje u kontekstu odgoja i obrazovanja. Život i škola : časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja 62(3): 99–108.
Terhart, E. (2001). Metode poučavanja i učenja: uvod u probleme metodičke organizacije poučavanja i učenja. Hrvatska: Educa.
Topalov, J. P., & Radić-Bojanić, B. (2019). Teacher talk in a young learners' English classroom. Teme 43(1): 69–89.
Uibu, K., & Kikas, E. (2014). Authoritative and authoritarian-inconsistent teachers’ preferences for teaching methods and instructional goals. Education 3-13 42(1): 5–22. DOI: https://doi.org/10.1080/03004279.2011.618808
Uysal, S., & Sarier, Y. (2019). Teacher Leadership Effects on Student Achievement and Student Satisfaction: A Meta-analysis of the Studies Published in Turkey and the USA. Croatian Journal of Education : hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje 21(3): 989–1011. DOI: https://doi.org/10.15516/cje.v21i3.3257
Vanek, K., Maras, A., & Karabin, P. (2021). Tko su dobri učitelji? Školski vjesnik : časopis za pedagogijsku teoriju i praksu 70(2): 349–370. DOI: https://doi.org/10.38003/sv.70.2.15
Vizek-Vidović, V., Vlahović-Štetić, V., Rijavec, M. & Miljković, D. (2003). Psihologija obrazovanja. Zagreb: IEP; Ver.
Zovko, A., Zelenika, T., & Šuta, N. (2016). Osobine nastavnika u odgojno-obrazovnom procesu. Suvremena pitanja 21: 32–44.