УВЕРЕЊА И СТАВОВИ РОДИТЕЉА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ О РАНОМ УЧЕЊУ ФРАНЦУСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА
Главни садржај чланка
Сажетак
Циљ овог рада јесте да прикаже уверења и ставове родитеља деце предшколског узраста према раном учењу француског као страног језика, као и према учењу страних језика уопште. Истраживање је спроведено током априла и маја 2019. године у Француском институту у Београду и Новом Саду и у њему је учествовало 59 испитаника. За обраду података прикупљених путем упитника комбинованог типа примењена је комбинација квалитативних и квантитативних поступака. Резултати истраживања су показали да већина родитеља има позитиван став према раном учењу страних језика и да позитивно процењује различите аспекте наставног процеса и квалитет наставе. Родитељи схватају значај учења страног језика на раном узрасту и препознају важност игре и лудодидактичких активности које подстичу ученике да активно учествују у настави и да уче језик без напора и на забаван начин.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Ђурић, Љ. (2013). Рано школско учење страних језика у Србији: политика вишејезичности или English only? Иновације у настави 24 (1): 104–116.
Ђурић, Љ. (2014). Вредновање раног школског учења страних језика у Србији: заглушујућа тишина, у Језици у образовању и језичке образовне политике, ур. Ј. Филиповић, О. Дурбаба (Београд: Филолошки факултет): 77–106.
Павлов, С., Бркљач, Т. (2019). Ставови родитеља деце предшколског узраста према учењу страног језика. Наша школа 1: 79–94. DOI: https://doi.org/10.7251/NSK1901079P
Alpar, M. (2010). La nécessité et l’importance de l’enseignement/apprentissage précoce du français langue étrangère en Turquie. Synergies Turquie 3: 173–179.
Baïdak, N., Balcon, M. P., Motiejunaite, A. (2017). Key Data on Teaching Languages at School in Europe. 2017 Edition. Eurydice Report. Education, Audiovisual and Culture Executive Agency, European Commission. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
Bartram, B. (2006). An examination of perceptions of parental influence on attitudes to language learning. Educational Research 48 (2): 211–221. DOI: https://doi.org/10.1080/00131880600732298
Conseil de l’Europe (2001). Cadre européen commun de référence pour les langues : apprendre, enseigner, évaluer (CECR). Strasbourg : Unité de Politiques Linguistiques. Приступљено 12. 1. 2024. URL: <https://rm.coe.int/16802fc3a8>.
Đurić, Lj. (2019). Les langues vivantes à l`âge précoce en Serbie : quelle(s) influence(s) de l`enseignement non formel sur les politiques linguistiques éducatives ?, у Рано и почетно учење страних језика у формалном образовању, ур. А. Јовановић, К. Завишин, Љ. Ђурић (Београд: Филошки факултет): 61–78. DOI: https://doi.org/10.18485/fid.2019.9.ch3
Edelenbos, P., Johnstone, R., Kubanek, A. (2006). Les grands principes pédagogiques sur lesquels se fonde l'enseignement des langues aux très jeunes apprenants: Les langues pour les enfants en Europe. Résultats de la recherche, bonne pratique et principes essentiels. Rapport final de l'étude du lot 1 d'EAC 89/04. Bruxelles: Commission européenne.
Erk, M., Borovac, T., Brezetić, S. (2022). Rano učenje engleskog jezika iz perspektive roditelja djece vrtićke i mlađe školske dobi. Nova prisutnost 20 (3): 603–615. DOI: https://doi.org/10.31192/np.20.3.9
Griva, E., Chouvarda, P. (2012). Developing Plurilingual Children: Parents’ Beliefs and Attitudes towards English Language Learning and Multilingual Learning. World Journal of English Language 2 (3): 1–13. DOI: https://doi.org/10.5430/wjel.v2n3p1
Knežević, Ž., Šenjug Golub, A. (2015). Stav roditelja prema učenju stranih jezika kao jedan od čimbenika razvoja višejezičnosti u učenika. Napredak 156 (1–2): 151–168.
Krashen, S. D. (1981). Second Language Acquisition and Second Language Learning. Oxford: Pergamon Press.
Mazzotta, P. (2001). Didattica delle lingue straniere nella scuola di base. Milano: Guerini.
Mihaljević Djigunović, J. (2013). Interdisciplinarna istraživanja u području obrazovanja na primjeru glotodidaktike. Sociologija i prostor 51 (3): 471–491.
Popović, N. (2021). Attitudes d'apprenants adultes par rapport à l'utilisation de jeux de société en classe de FLE. Metodički vidici 12: 191–205. DOI: https://doi.org/10.19090/mv.2021.12.191-205
Prebeg-Vilke, M. (1991). Vaše dijete i jezik: materinski, drugi i strani jezik. Zagreb: Školska knjiga.
Porcher, L., Groux, D. (2003). L’apprentissage précoce des langues. Paris: Presses Universitaires de France. DOI: https://doi.org/10.3917/puf.porch.2003.01
Scovel, T. (1988). A Time to Speak: A Psycholinguistic Inquiry Into the Critical Period for Human Speech. New York: Newbury House / Harper & Row.
Silić, A. (2007a). Prirodno učenje stranoga (engleskoga) jezika djece predškolske dobi. Zagreb: Mali profesor.
Silić, A. (2007b). Stvaranje poticajnoga okruženja u dječjemu vrtiću za komunikaciju na stranome jeziku. Odgojne znanosti 9 (2): 67–84.
Silva, H. (2008а). Concevoir des jeux pour la classe. Le Français dans le monde 358: 25–27.
Silva, H. (2008b). Le jeu en classe de langue. Paris: CLE international.
Šuvaković, A. (2015). Nastava italijanskog jezika kao drugog stranog jezika u ranom uzrastu. Doktorska disertacija. Beograd: Filološki fakultet.
Vujović, A. (2011). Apprentissage précoce d’une langue étrangère. Nasleđe 19: 383–393.