АНАЛИЗА ГРЕШАКА У ОБЛИКУ КОНГРУЕНТНЕ РЕЧИ У ИМЕНИЧКОЈ СИНТАГМИ У СРПСКОМ КАО СТРАНОМ ЈЕЗИКУ
Главни садржај чланка
Сажетак
У раду се спроводи морфосинтаксичка анализа грешака у облику конгруентне речи у именичкој синтагми, на грађи прикупљеној у писменим саставима страних студената на почетним нивоима учења српског језика као страног (А1 и А2). Анализа представља наставак раније започетог истраживања грешака у роду конгруентне речи у именичкој синтагми. Пошло се од категорије рода јер се она најчешће наводи као проблем неизворних говорника, нарочито оних који у свом језику ту категорију немају. Будући да се у конгруентној речи с категоријом рода преплићу и категорије броја и падежа, неопходно је сагледати и грешке у њиховом избору и упоредити их с грешкама у роду како би се добила целовита слика. Циљеви анализе су: идентификација грешака, њихова систематизација према типовима, опис, квантификативна и статистичка обрада, затим излагање резултата анализе према типовима грешака, учесталости њиховог појављивања и према матерњем језику студената.
Downloads
Детаљи чланка
Референце
Arsenijević, N. (1990). Najfrekventnije interferentne pojave učenika mađarske narodnosti u produkciji na srpskohrvatskom jeziku. Neobjavljena magistarska teza (Novi Sad, Filozofski fakultet).
Бабић, Б. (2022). Анализа грешака у роду конгруентне речи у именичкој синтагми у српском као страном језику. Филолог 26: 51–77 [Babić, B. (2022). Analiza grešaka u rodu kongruentne reči u imeničkoj sintagmi u srpskom kao stranom jeziku. Filolog 26: 51–77].
Bjelaković, I., Vojnović, J. (62022). Научимо српски – Let’s Learn Serbian 1. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Burzan, M. (1984). Interferencija u predikatu srpskohrvatske rečenice u jeziku učenika mađarske narodnosti. Novi Sad: Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike.
Burzan, M. (1987). Ogrešenja o kategoriju roda u srpskohrvatskom jeziku učenika mađarske narodnosti – slaganje subjekta i odredbe. Pedagoška stvarnost 33 (9/10): 789–793.
Jerković, J. (1988). Unutarjezička interferencija u srpskohrvatskom kao sekundarnom jeziku. Pedagoška stvarnost 34 (1): 29–34.
Ломпар, В. (2011). Род именица и тип деклинације у настави српског језика као страног, у Српски као страни језик у теорији и пракси 2, ур. В. Крајишник (Београд: Филолошки факултет): 19–27 [Lompar, V. (2011). Rod imenica i tip deklinacije u nastavi srpskog jezika kao stranog, u Srpski kao strani jezik u teoriji i praksi 2, ur. V. Krajišnik (Beograd: Filološki fakultet): 19–27].
Mikeš, M. (1968). Kategorija srpskohrvatskog gramatičkog roda u govoru dece mađarskog maternjeg jezika. Прилози проучавању језика 4: 249–254.
Милошевић, С. (2016). Типологија граматичких грешака руских говорника при усвајању српског језика, у Српски као страни језик у теорији и пракси 3, ур. В. Крајишник (Београд: Филолошки факултет): 169–179 [Milošević, S. (2016). Tipologija gramatičkih grešaka ruskih govornika pri usvajanju srpskog jezika, u Srpski kao strani jezik u teoriji i praksi 3, ur. V. Krajišnik (Beograd: Filološki fakultet): 169–179].
Perišić Arsić, O. (2016). Analiza grešaka u srpskom jeziku kao stranom na primeru italofona, у Српски као страни језик у теорији и пракси 3, ур. В. Крајишник (Београд: Филолошки факултет): 155–168.
Požgaj-Hadži, V. (1987). Klasifikacija govornih napak pri slovenskih študentih hrvaškega ali srbskega jezika. Jezik in slovstvo 33 (1/2): 25–32.
Станојчић, Ж., Поповић, Љ. (132011). Граматика српског језика (за гимназије и средње школе). Београд: Завод за уџбенике [Stanojčić, Ž., Popović, Lj. (132011). Gramatika srpskog jezika (za gimnazije i srednje škole). Beograd: Zavod za udžbenike].