ФОСИЛИЗОВАНЕ ГРЕШКЕ У ПИСАНОЈ ПРОДУКЦИЈИ УЧЕНИКА ИТАЛИЈАНСКОГ ЈЕЗИКА (НИВО Б2)

Бочна страна чланка

PDF
Објављено:
DOI: https://doi.org/10.19090/mv.2019.10.229-253
Кључне речи:
фосилизација, грешке, анализа грешака, међујезик, италијански језик, србофони говорници, ниво А2, ниво Б2

Главни садржај чланка

Марија Н. Вујовић
Универзитет у Београду Филолошки факултет – докторске студије Наука о језику, Београд Школа страних језика Логос, Београд

Сажетак

Фосилизација као феномен који се неминовно јавља у међујезику ученика током процеса учења циљног језика већ дуго је предмет студија у области учења другог или страног језика. Упркос томе што контрастивне студије на пољу италијанског језика[1] нису изосталe, истраживања спроведена у неколико последњих деценија била су више теоријског него емпиријског карактера. Стога је циљ овог рада био да кроз анализу грешака корпуса изнесе резултате емпиријског истраживања у намери да идентификује најчешће фосилизоване грешке ученика са нивоом знања Б2[2] италијанског језика, како би се број грешака током процеса учења редуковао, а настава језика побољшала креирањем дидактичког материјала намењеног посебно србофоним ученицима италијанског. Информанти су били двадесет четири ученика приватне школе страних језика у Београду чија је писана продукција анализирана после завршеног нивоа А2, а потом и после завршетка нивоа Б2, а онда њихове грешке упоређене. Резултати су показали да, упркос обуци од две године, изложености циљном језику, исправкама, додатним вежбањима и објашњењима у међујезику ученика перзистирају извесне грешке, иако се веровало да ће на овом нивоу знања (Б2)[3] бити искорењене.


 


[1] Видети: Terić 1996; Moderc 2005; Ceković 2007; Radojević 2014; Janićijević 2016.


[2] Ниво се одређује према Заједничком европском оквиру за живе језике: https://www.coe.int/en/web/common-european-framework-reference-languages/level-descriptions.


[3] Премда се по дефиницији (Selinker 1972) фосилизоване грешке сматрају онима које постоје у међујезику ученика на нивоу када се очекује да оне буду искорењене упркос изложености језику, вежбању, објашњењима професора или било којој другој врсти интервенције, при чему се не помиње прецизан временски период који је потребан да би се грешка сматрала фосилизованом, желели смо да ученицима дамо довољно времена (ниво Б1) да грешке типичне за ниво А2 искорене, па смо одлучили да истраживање спроведемо после нивоа Б2.

Downloads

Download data is not yet available.

Детаљи чланка

Како цитирати
Вујовић, М. Н. ФОСИЛИЗОВАНЕ ГРЕШКЕ У ПИСАНОЈ ПРОДУКЦИЈИ УЧЕНИКА ИТАЛИЈАНСКОГ ЈЕЗИКА (НИВО Б2). Методички видици, 10(10), 229–253. https://doi.org/10.19090/mv.2019.10.229-253
Bрој часописа
Год. 10 Бр. 10 (2019)
Секција
НАСТАВА СТРАНИХ ЈЕЗИКА, КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРА

Референце

Adjemian, C. (1976). “On the nature of interlanguage systems”. Language Learning 26: 297–320.
Brown, H. D. (1980). “The optimal distance model of second language acquisition”. TESOL Quarterly 14: 157–164.
Brown, H. D. (2000). Principles of Language Learning and Teaching. Englewood Cliffs NJ: Prentice-Hall.
Ceković, N. (2007). Difficoltà di apprendimento dell'italiano L2 da parte dello studente serbo. Mаster rаd. Univerzitet u Udinama.
Corder, S. P. (1967). “The significance of learner’ errors”. IRAL 5: 161–171.
Corder, S. P. (1971). “Idiosyncratic dialects and error analysis”. IRAL: International Review of Applied Linguistics in Language Teaching 9: 147–160.
Dardano, M. & Trifone, P. (1995). Grammatica italiana con nozioni di linguistica. Milano: Zanichelli Editore.
Ellis, R. (1982). “The origins of interlanguage”. Applied Linguistics 3: 207–223.
Ellis, R. (1985). Understanding second language acquisition. Oxford: OUP.
Ellis, R. (1992). Second language acquisition and language pedagogy. Clavedon. Philadelphia. Adelaide: Multilingual Matters.
Fernández, S. (1997). Interlengua y análisis de errores en el aprendizaje del español como lengua extranjera. Madrid: Edelsa.
Gardner, R. C. (1985). Social psychology and second language learning: The role of attitudes and motivation. London: Edward Arnold.
Han, Z. H. (2004). Fossilization in adult second language acquisition. Clevedon: Multilingual Matters.
Janićijević, N. (2016). Iskazivanje budućnosti glagolskim oblicima i konstrukcijama u italijanskom i srpskom jeziku. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet.
Lenneberg, E. H. (1967). Biological Foundations of Language. New York: Wiley.
Lightbown, P. M. & Spada, N. (1999). How languages are learned. Oxford: Oxford University Press.
Mitchell, R. & Myles, F. (1998). Second language learning theories. London: Arnold.
Moderc, S. (2005). “Due sistemi a confronto: il perfekat serbocroato e i suoi equivalenti italiani”. Italica Belgradensia 5: 1–31.
Nemser, W. (1971). “Approximative Systems of Foreign Language Learners”. IRAL 9: 115–123.
Radojević, D. (2014). Kontrastivna analiza funkcija predloških konstrukcija u italijanskom i padeža u srpskom jeziku. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet.
Sánchez Iglesias, J. (2003). “Errores, corrección y fosilización en la didática de lenguas afines: Análisis de errores en la expresión escrita de estudiantes italianos de E/LEˮ. Pristupljeno: 11. 3. 2018.
URL: .
Saville-Troike, M. (2006). Introducing second language acquisition. Cambridge: Cambridge University Press.
Selinker, L. (1972). “Interlanguage”. International Review of Applied Linguistics 10: 209–231.
Selinker, L. (1992). Rediscovering interlanguage. New York: Longman.
Skehan, P. (1998). A cognitive approach to language learning. Oxford: Oxford University Press.
Šipčić, D. (2013). Upotreba glagolskih vremena u originalu i prevodu romana Il Cimitero di Praga Umberta Eka. Master rad. Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet.
Tarone, E. (1979). “Interlanguage as chameleon“. Language Learning 29: 181–191.
Tarone, E. (1994). “Interlanguage“, in The encyclopedia of language and linguistics, ed. R. E. Asher 4, (Oxford: Pergamon): 1715–1719.
Terić, G. (1996). In italiano. Priručnik kontrastivne gramatike za govornike srpskog jezika. Perugia: Edizioni Guerra.
Vigil, N. A. & J. W. Oller. (1976). “Rule fossilization: a tentative model”. Language Learning 26(2): 281–295.