О ВАЖНОСТИ АКЦЕНТА У НАСТАВИ САВРЕМЕНОГ ГРЧКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА

Бочна страна чланка

PDF
Објављено: Dec 3, 2018
DOI: https://doi.org/10.19090/mv.2018.9.107-131
Кључне речи:
савремени грчки, акцент, монотонски систем, правила, динамичност, морфологија

Главни садржај чланка

Предраг Ј. Мутавџић
Универзитет у Београду Филолошки факултет Катедра за неохеленске студије

Сажетак

Према правописном решењу, свака двосложна и вишесложна реч савременог грчког језика треба да буде обележена само једним акцентом (акутом) и то на оном месту на које пада. За разлику од компликованог система бележења акцената у античком грчком, систем бележења акцентуације у савременом је знатно једноставнији, али то не значи да нема својих компликација. Писање грчког акцента усваја се аутоматски, са речима и њиховим правописом, што ће рећи да је акценат њен саставни графички, акустички и морфолошки сегмент. Главна особина грчког акцента је његова велика динамичност (покретљивост) унутар три могућа места која може имати у речима. Сва правила акцентуације се директно усвајају путем одговарајућих морфолошких облика речи. Приликом подучавања грчког као страног наставник треба да помогне својим студентима (полазницима) да што лакше и једноставније усвоје знања у вези с акцентом и његовом позицијом.

Downloads

Download data is not yet available.

Детаљи чланка

Како цитирати
Мутавџић, П. Ј. (2018). О ВАЖНОСТИ АКЦЕНТА У НАСТАВИ САВРЕМЕНОГ ГРЧКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА. Методички видици, 9(9), 107–131. https://doi.org/10.19090/mv.2018.9.107-131
Bрој часописа
Год. 9 Бр. 9 (2018)
Секција
НАСТАВА СТРАНИХ ЈЕЗИКА, КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРА

Референце

Adelung, J. C. (1782). Magazin für die Deutsche Sprache, Band 1. Leipzig.
Banfi, E. (2010). La Grecia moderna e la formazione della Néa Ellinikí Koiní. Linguistica 50/3, 157–168.
Dionysius of Halicarnassus. (1910). On Literary Composition (edited by W. Rhys Roberts). London: Macmillan and Co.
Ελεφάντης, Α. (1977). Οι τόνοι και τα πνεύματα του κακού. Ο Πολίτης, τεύχος 25 (Μάρτιος – Απριλιος, 1977).
Ελεφάντης, Α. (1982). Η μονοτονική «επανάσταση». Ο Πολίτης, τεύχος 47–48 (Ιανουάριος – Φεβρουάριος 1982), 59–62.
Мркаљ, С. (2010). Сало дебелога јера либо азбукопротрес (приредио Александар Младеновић). Нови Сад: Матица српска [Mrkalj, S. (2010). Salo debeloga jera libo azbukoprotres (priredio Aleksandar Mladenović). Novi Sad: Matica srpska]
Παναγιωτάκης, Ν. Μ. (1998). „Ενας σταθμός στην ιστορία της ελληνικής γραφής: η κατάργηση του πολυτονικού“. У: Πρακτικά του Συνεδρίου Τα Ελληνικά γράμματα, από την σκληρή πέτρα στον σκληρό δίσκο, Αθήνα: Εταιρεία Ελληνικών Τυπογραφικών, 223–232.
Tonnet, H. (1984). Manuel d’accentuation grecque moderne (démotique). Paris: Klincksieck.
Τσοπανάκης, Α. Γ. (1998). Νεοελληνική γραμματική (3η έκδοση), Θεσσαλονίκη: Εκδοτικός Οίκος Αδελφών Κυριακίδη.
Vendryes, J. (1945). Traité d’accentuation grecque. Paris: Klincksieck.