NASTAVA JEZIKA ZA POSEBNE NAMENE KAO ZASEBNO PODRUČJE DIDAKTIKE

  • Katarina B. Radojković Ilić

Сажетак

Predmet ovog rada je analiza pojedinih specifičnosti nastave stranog jezika za posebne namene u kojoj su aktivnosti usmerene više ka osposobljavanju učenika za izvršavanje profesionalnih zadataka koji uključuju upotrebu jezika nego ka usvajanju jezičkih elemenata. Izdvajanje pojedinih kompetencija u zavisnosti od potreba učenika, nepostojanje unapred utvrđene gramatičke progresije, pridavanje posebnog značaja razvoju sociolingvističke, interkulturne i različitih vanjezičkih kompetencija učenika, posebna uloga autentičnih dokumenata, specifična evaluacija i neprestano prilagođavanje svih didaktičkih elemenata potrebama učenika neki su od elemenata  koji su analizirani na primeru nastave francuskog jezika sa ciljem da se ukaže na postojanje značajnih razlika između nastave jezika za posebne namene i nastave opšteg jezika i na opravdanost izdvajanja metodike nastave jezika za posebne namene kao zasebnog područja didaktike.

##submission.authorBiography##

Katarina B. Radojković Ilić

Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet, Beograd

Референце

Aguirre Beltrán, B. (2000). ”El español para la comunicación profesional Enfoque y orientaciones didácticas” in Actas del I Congreso Internacional de Español para Fines Específicos. Pristupljeno 20. 5. 2013. URL:
Cakeljić, V. (2011). “Novi izazovi u nastavi francuskog poslovnog jezika“, in Jezik struke, izazovi i perspektive, ed. Ignjačević et al. (Beograd: Društvo za strane jezike i književnost Srbije): 631–639.
Calvi, M. V. (2003). “El componente cultural en la enseñanza del español para fines específicos“ in Actas del II Congreso Internacional de Español para Fines Específicos. Pristupljeno 20. 5. 2013.
URL:
Carras, C., Tolas, J., Kohler, P., Szylagyi, E. (2007). Le français sur Objectifs Spécifiques et la classe de langue. Paris: CLE International.
Cerretti, G. (2006). “Mi passi la gomma per favore? “, master in didattica dell’Italiano come lingua non materna. Pristupljeno 20. 5. 2013.
URL:
Conseil de l’Europe (2001). Cadre européen commun de références pour les langues- Apprendre, enseigner, évaluer. Paris : Didier.
Cuq, J-P., Gruca, I. (2005). Cours de didactique du français langue étrangère et seconde. Grenoble: PUG.
Dinić, T. (2011). “Francuski jezik za univerzitetske namene“, in Jezik struke, izazovi i perspektive, ed. Ignjačević et al. (Beograd: Društvo za strane jezike i književnost Srbije): 624–630.
Đorović, D. (2011). “Nastanak i razvoj italijanskog jezika struke“, in Jezik struke, izazovi i perspektive, ed. Ignjačevićet al. (Beograd: Društvo za strane jezike i književnost Srbije): 752–761.
Hutchinson, T., Waters, A. (1987). English for specific purposes, A learning centred approch. Cambridge: Cambridge university Press.
Janković, N. (2011). “LSP-A lifelong challenge“, in Jezik struke, izazovi i perspektive, ed. Ignjačević et al. (Beograd: Društvo za strane jezike i književnost Srbije): 69–81.
Lehman, D. (1993). Objectifs spécifiques en langue étrangère. Paris: Hachette.
Llobera, M. (2000). “Aspectos semióticos del discurso en la enseñanza de EpFE:Ideaciones y dimensión educativa“, in Actas del I Congreso Internacional de Español para Fines Específicos. Pristupljeno 20. 5. 2013.
URL:
Mangiante, J-M., Parpette, Ch. (2004). Le Français sur Objectif Spécifique. Paris: Hachette.
Mourlhon-Dallies, F. (2006). “Penser le français langue professionnelle“. Le français dans le monde no 346: 25–28.
Mourlhon-Dallies, F. (2008). Enseigner une langue à des fins professionnelles. Paris: Didier.
Nikolić, M. (2009). “El espanol para fines professionales en las facultades no filologicas de Belgrado“, in Jezik struke – teorija i praksa, ed. Vučo et al. (Beograd: Univerzitet): 286–292.
Qotb, H. (2009). Vers une didactique du français sur objectifs spécifiques médié par Internet. Paris: Publibook.
Richer, J-J. (2008). “Le français sur objectifs spécifiques (F.O.S.): une didactique spécialisée? “. Synergies Chine 3: 15–30.
Richterich, R. (1985). Besoins langagiers et objectifs d’apprentissage. Paris: Hachette
Richterich, R. (1994). “A propos des programmes“, in Vingt ans dans l’évolution de la didactique des langues (1986–1988), ed. D. Coste, Credif-Hatier Didier, LAL.
Vidić, J. (2009). “Francuski jezik struke na Filozofskom fakultetu u Beogradu: teškoće i izazovi“, in Jezik struke – teorija i praksa, ed. in: Vučo et al. (Beograd: Univerzitet): 130–138.
Објављено
20. 07. 2018.
Како цитирати
RADOJKOVIĆ ILIĆ, Katarina B.. NASTAVA JEZIKA ZA POSEBNE NAMENE KAO ZASEBNO PODRUČJE DIDAKTIKE. Методички видици, [S.l.], v. 7, n. 7, p. 403-422, jan. 1970. ISSN 2334-7465. Доступно на: <http://metodickividici.ff.uns.ac.rs/index.php/MV/article/view/1842>. Датум приступа: 20 july 2018 doi: https://doi.org/10.19090/mv.2016.7.403-422.
Bрој часописа
Секција
НАСТАВА СТРАНИХ ЈЕЗИКА, КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРА

##plugins.generic.recommendByAuthor.heading##

##plugins.generic.recommendByAuthor.noMetric##